Poslednjih godina jedno od najčešćih pitanja na Balkanu jeste zašto Kosovo ubrzano povećava svoje vojne kapacitete i kako je uopšte došlo do toga da danas poseduje oružane snage. Ova tema izaziva brojne političke rasprave, posebno u Srbiji, gde se često postavlja pitanje da li je ovakav razvoj događaja u skladu sa sporazumima koji su usledili nakon rata 1999. godine.
Nakon NATO intervencije i završetka sukoba 1999. godine, bezbednost na Kosovu preuzela je međunarodna misija KFOR-a pod vođstvom NATO-a. U tom periodu nije postojala klasična kosovska vojska. Godine 2009. formirane su Kosovske bezbednosne snage (KBS), koje su prvobitno bile zamišljene kao laka bezbednosna struktura namenjena vanrednim situacijama, spasilačkim operacijama i podršci civilnim institucijama. Međutim, tokom narednih godina njihova uloga se postepeno širila.
Prekretnica se dogodila 2018. godine kada su kosovske institucije usvojile zakone kojima je započet proces transformacije KBS-a u oružane snage sa znatno širim vojnim sposobnostima. Plan transformacije predviđen je kroz više faza i trebalo bi da traje do kraja decenije. Ovaj proces podržale su Sjedinjene Američke Države, Turska, Velika Britanija i još nekoliko zapadnih država koje Kosovo smatraju nezavisnom državom.
Danas KBS raspolaže sa nekoliko hiljada aktivnih pripadnika i rezervnim sastavom, a planovi predviđaju dalje povećanje broja vojnika i rezervista. Prema dostupnim podacima, cilj je da Kosovo u narednim godinama ima oko 5.000 aktivnih pripadnika i nekoliko hiljada rezervista.
Kada je reč o opremi, Kosovo je poslednjih godina značajno modernizovalo svoje kapacitete. Posebnu pažnju privukla je nabavka turskih borbenih dronova Bayraktar TB2, koji su se pokazali veoma efikasnim u savremenim sukobima. Kosovo poseduje više ovakvih letelica, a njihovi operateri prolaze obuku u Turskoj.
Pored dronova, značajnu podršku pružile su i Sjedinjene Američke Države. Kosovo je dobilo desetine oklopnih vozila M1117 Guardian, koja predstavljaju jedno od najmodernijih sredstava te vrste u regionu. Ova vozila namenjena su patroliranju, zaštiti jedinica i brzom reagovanju u kriznim situacijama.
Veliku pažnju izazvala je i američka saglasnost za isporuku protivoklopnih raketa Javelin, koje važe za jedno od najpoznatijih savremenih protivtenkovskih oružja. Istovremeno, Kosovo radi na nabavci helikoptera Black Hawk i razvoju protivvazdušne odbrane. (euronews)
Ipak, uprkos modernizaciji, Kosovo još uvek nema klasičnu vojsku kakvu poseduju veće države regiona. Nema tenkove, borbene avione niti snažnu tešku artiljeriju kakva postoji u vojskama Srbije, Hrvatske ili nekih drugih evropskih zemalja. Njegova strategija zasniva se pre svega na lakim, pokretnim snagama, dronovima, protivoklopnim sistemima i saradnji sa NATO partnerima.
Zašto se onda Kosovo toliko naoružava? Vlasti u Prištini tvrde da je razlog jačanje bezbednosti i prilagođavanje savremenim bezbednosnim izazovima. Kao argument navode rat u Ukrajini, nestabilnosti u regionu i potrebu da se stvore sposobnosti za samostalnu odbranu. Istovremeno, kritičari smatraju da ubrzano naoružavanje može dodatno povećati tenzije između Beograda i Prištine.
Ostaje činjenica da je bezbednosna slika Balkana danas značajno drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Kosovo više nije samo teritorija pod međunarodnom zaštitom kao neposredno nakon 1999. godine. Ono postepeno gradi sopstvene vojne kapacitete uz podršku pojedinih zapadnih država, dok Srbija paralelno modernizuje svoju vojsku. Zbog toga mnogi analitičari smatraju da će naredne godine biti ključne za pitanje da li će region krenuti putem stabilizacije i saradnje ili će se nastaviti trka u naoružavanju koja zabrinjava veliki deo javnosti.
