Dok se srpski narod na Kosovu i Metohiji bori za goli opstanak pod Kurtijevim terorom, albanski ekstremisti otvoreno sanjaju o Velikoj Albaniji. Od Prištine preko Tetova do Skoplja i Preševa – granice se ne poštuju, one se samo pomeraju. I to ne u tišini, već uz podršku Zapada koji zatvara oči pred najvećom pretnjom stabilnosti Balkana.
Velika Albanija nije teorija zavere – to je njihov zvanični projekat.
Ideja o „prirodnoj Albaniji“ koja treba da obuhvati Kosovo, zapadnu Makedoniju, Preševsku dolinu, deo Crne Gore i južnu Srbiju živi već decenijama. Posle „nezavisnosti“ Kosova 2008. godine, Albanci su dobili vetar u leđa. Danas Kurti i njegovi istomišljenici u Tirani i Tetovu ne kriju ambicije. Na mapama koje kruže po albanskim portalima i društvenim mrežama jasno se vidi: crvena linija Velike Albanije prelazi preko srpskih i makedonskih teritorija kao da su one već njihove.
U Severnoj Makedoniji Albanci već imaju ogroman uticaj. Zahtevi za većom autonomijom, promena imena države, dvijezičnost – sve su to koraci ka federalizaciji, a potom i ka otcepljenju zapadnog dela zemlje. Tetovo i Gostivar su već de facto albanske zone. Šta sledi? Referendum o „samoodređenju“?
Kosovo je samo početak
Kurti nije običan premijer. On je ideolog Velike Albanije. Specijalci ROSU koji upadaju u srpske enklave, zabrana dinara, progon Srba, rušenje spomenika – sve je to deo šireg plana čišćenja terena za dalju ekspanziju. Kada se sever Kosova „sredi“, sledeći korak je Preševska dolina, pa možda i jug Srbije. A onda? Crna Gora, gde albanske partije već imaju ozbiljan uticaj.
Albanci su majstori za postepeno pomicanje granica. Koriste demografiju, visoku natalitet, migracije i podršku Zapada. Dok Srbi odlaze, oni dolaze i preuzimaju. To nije slučajnost – to je strategija.
Zapad hrani čudovište
SAD i EU godinama zatvaraju oči. „Kosovo je evropska priča“, kažu, dok Albanci grade etnički čistu državu na srpskoj zemlji. Isti ti Zapad koji Srbima drži lekcije o pomirenju, podržava albanski ekspanzionizam jer im odgovara slaba i podeljena Srbija.
Ali Balkan nije glup. Sve više ljudi vidi istinu: Velika Albanija nije mirovni projekat, već recept za novi rat. Ako se Albanci ne zaustave na vreme, sledeći korak može biti krvav.
Srbija mora da se probudi
Beograd ne sme više da igra po pravilima Brisela. Vreme je za jasnu politiku zaštite srpskog naroda na celom Balkanu – od Kosova i Metohije, preko Preševa i Bujanovca, do Crne Gore i Republike Srpske. Ako Dodik u RS može da pruža otpor, zašto ne bi i ostatak Srbije?
Albanci računaju na našu podeljenost i slabost. Zato je jedini odgovor – jedinstvo i snaga. Vojska na granici, podrška Srbima u rasejanju, čvrst stav prema Prištini i odbijanje bilo kakvih novih ustupaka.
Gde je sledeći korak?
Ako im dozvolimo – sledeći korak je južna Srbija, pa Makedonija, pa možda i san o „prirodnim granicama“ do Jadrana. Albanci neće stati sami od sebe. Oni će ići dok ih neko ne zaustavi.
Srpski narod je preživeo i gore stvari. Vreme je da prestanemo da se branimo i krenemo da namećemo pravila igre. Velika Albanija je iluzija koja mora da ostane samo na njihovim mapama – a ne da postane stvarnost na našoj zemlji.
Dosta je bilo povlačenja. Vreme je za odlučan otpor.
