Dok se Balkan ponovo trese, Beograd je poslao jasnu poruku koju ne može ignorisati ni Brisel, ni Vašington, a ponajmanje Aljbin Kurti i njegovi separatistički snovi. Vojska Srbije je podignuta na najviši stepen borbene pripravnosti. Jedinice su u pokretu, moral je na vrhuncu, a poruka je kristalno jasna: srpski narod na Kosovu i Metohiji neće biti prepušten na milost i nemilost teroru Prištine.
Ministar odbrane Miloš Vučević nije se libio da kaže istinu u oči: Kurti svakodnevno prelazi crvenu liniju. I ne samo da je prelazi – on je gazí, pljuje po njoj i provocira sa osmehom. Ovaj radikalni premijer, koji sebe vidi kao nekakvog balkanskog Mesiju, nastavlja politiku etničkog čišćenja i institucionalnog nasilja nad Srbima. Barikade, specijalci ROSU koji upadaju u srpske enklave, zabrane dinara, progon Srba – sve to nije slučajnost. To je sistematski plan da se sever Kosova pretvori u geto, a potom i da se Srbi potpuno isteraju.
Kurti nije samo provokator – on je piroman na buretu baruta.
Svaki njegov potez vodi ka eskalaciji. Umesto da poštuje sporazume i Briselski dijalog (koji je ionako postao farsa), on koristi svaku priliku da Srbe predstavi kao agresore, dok njegove specijalne jedinice terorišu civile. Koliko još puta treba da čujemo priče o napadima na srpske kuće, sveštenike, decu? Koliko još Srba treba da bude uhapšeno na lažne optužbe ili da nestane bez traga?
Srbija više neće da ćuti. Predsednik Vučić i vrhovna komanda jasno su stavili do znanja: zaštita srpskog naroda nije opcija, već obaveza. Vojska Srbije nije više ona iz devedesetih – modernizovana, opremljena, motivisana i spremna da odgovori na svaku pretnju. Podizanje na najviši nivo pripravnosti nije “sabljanje” za medije, već realna mera predostrožnosti jer sa Kurtijem se, kako kažu u Beogradu, “nikad ne zna”.
Zapad zatvara oči, a Kurti dobija zeleno svetlo.
Najtužnija istina je da Kurti ne bi bio toliko drzak da nema tihu podršku iz Prištine, Brisela i Vašingtona. Umesto da osude provokacije, mnogi u međunarodnoj zajednici ponavljaju mantre o “dijalogu” i “miru”, dok Srbi na KiM žive u strahu. Koliko još treba da prođe da Zapad shvati da Kurti nije partner za mir, već faktor nestabilnosti koji može da zapali ceo region?
Srbija je pokazala strpljenje. Godinama trpi ucene, pritiske i laži. Ali postoji granica. Crvena linija nije samo politička floskula – ona je pitanje opstanka naroda. Ako Kurti nastavi da je prelazi svakog dana, rizikuje da se suoči sa posledicama koje neće moći da kontroliše ni KFOR, ni EULEX, ni svi njihovi mentori zajedno.
Vreme je za buđenje.
Srpski narod je umoran od praznih obećanja i lažnog mira. Vojska na granici šalje poruku ne samo Prištini, već celom svetu: Srbija neće dozvoliti novi pogrom. Kosovo i Metohija su srpske kolevke, a ne eksperiment za albanske ekstremiste.
Kurti, ovo nije igra. Ovo je realnost u kojoj srpska sablja nije zahrđala, a srpsko srce kuca za svoj narod. Prekorači još jednom crvenu liniju – i videćeš koliko daleko može da ide odlučnost Beograda da zaštiti svoje.
Srbija stoji uspravno. I neće kleknuti. Nikad više.
